fernández - Synonyms of fernández | Antonyms of fernández | Definition of fernández | Example of fernández | Word Synonyms API

Article	Example
Wget	GWget je slobodan [[Graficki kolicnicki interfejs\|Grafički korisnički interfejs]] za Wget. Razio ga je David Sedeño Fernández i do je [[GNOME]] projekta. GWget podržava sve osnovne funkcije kao i Wget, as kao i paralelna preuzimanja.
Надимак	Остали језици могу користити друге конвенције , на пример Италијани исписују надимак после пуног имена уз коришћење речце -{detto}-, што значи звани (пример -{Salvatore Schillaci detto Totò}-). У шпанском језику надимак је написан у формалним контекстима на крају (« и ») користећи речи које значе познат као (нпр. -{Alonso Fernández de Madrigal, más conocido como «el Tostado»}-). Поједини језици (нпр. словеначки) представља надимке након имена одвојено цртицом (на пример , Франц Розман - Стане).
Девојачко да	Девојачко „да“ (шпански: El sí de las niñas) је неокласичарска комедија Леандро Фернандес де Моратин (Leandro Fernández de Moratín) написана 1801. године, а први пут изведена на позорници 1806. године у позоришту Круз, у Мадриду. Комедија је доживела огроман успех и била је репризирана 26 дана без прекида. У Девојачком „да“ је обрађена тема- бракови између младих девојака и старијих имућних мушкараца који настају по жељи девојчиних родитеља и на тај начин је спутавају да покаже своја осећања и сама изабере. Ово је тада била актуелна тема. Моратин посвећује поруку и родитељима да треба да буду умеренији у васпитавању деце. Девојачко „да“ осликава његову тврдњу из дела Orígenes del teatro español где каже да дело треба да буде имитација стварног живота и да на крају дела треба да се истакне истина и одређене врлине, а да мане приказане у делу испадну смешне.
Рамон Менендез Пидал	Рођен је у Коруњи, крштен је 18. марта 1869. у цркви Свете Марије од Коруње (Iglesia Parroquial Colegiata de Santa María del Campo de la Coruña) под именом Рамон Франциско Антонио Леандро (Ramón Francisco Antonio Leandro). Био је син судије Хуана Менендеза (Juan Menéndez Fernández), рођеног у Пахаресу у Астуријасу (Pajares, Asturias) и Рамоне Пидал (Ramona Pidal), родом из Виљависиоса (Villaviciosa) и брат Хуана и Луиса. Када је напунио три месеца његов отац се преселио у Овиједо, где је био одбачен од стране Магистрата јер се није заклео на устав из 1869. У овом граду је живео до Пидалове шесте године, после је поново враћен и упућен у Севиљу. Са десет година је покушао да се упише у Институт Албесете (el Instituto de Albacete), у граду где је његов отац био судија. Институт је уписао током средњег образовања које је наставио у Бургосу (друга година) и Овиједу (трећа и четврта година). 1883. године је студирао на институту у Мадриду (el Instituto Cardenal Cisneros de Madrid). Овај период самог формирања Пидала назван је "његова кастиљанизација" ("su castellanización"). Потом је студирао на Универзитету у Мадриду (la Universidad de Madrid) где је био ученик Марселина Менендеза Пелаја (Marcelino Menéndez Pelayo) и где је 1899. постао професор на катедри за романску филологију, где је остао до свог пензионисања 1939. године. 28.октобра 1899. се учланио у Краљевску билиотеку (la Real Biblioteca) где је привремено помагао у изради "Каталога рукописа" (Catálogo de manuscritos), међутим како је ово било веома успешно дело касније је био одговоран и за "Каталог опште хронике Шпаније" (Catálogo de Crónicas Generales de España, 1898). Био је повезан са библиотеком све до 5. априла 1911., иако је доста био одсутан током разних периода због многих путовања у Европу и Америку. Као узрок тога, истакао је то што је постао комесар током питања граница између Перуа и Еквадора 1904. године. Током свог рада у Краљевској библиотеци такође се бавио историјским изворима Шпаније, и са уживањем је проучавао песмарице (los cancioneros) и романсе (romanceros manuscritos).