Top 10 similar words or synonyms for шредингерова

питагорина    0.677467

канторова    0.674901

черенковљевог    0.647082

динамичка    0.638729

паскалова    0.637396

лапласова    0.633175

алгебарска    0.632953

семантичка    0.630464

ајнштајнова    0.629647

индукција    0.628635

Top 30 analogous words or synonyms for шредингерова

Article Example
Шредингерова мачка Најчешћа интерпретација квантне механике је копенхагенска интерпретација. У теорији копенхагенске интерпретације квантни систем престаје бити суперпозиција стања и постаје или једно или друго након самог посматрања система. Овај мисаони експеримент чини очигледном чињеницу да природа мерења, или посматрања, није добро дефинисана у овој интерпретацији. Експеримент може бити протумачен тако да значи да док је кутија затворена, систем истовремено постоји као суперпозиција стања „распаднуто језгро / мртва мачка” и „нераспаднуто језгро / жива мачка”; када се кутија отвори и након што се посматрање деси таласна функција се „уруши” у једно од ових двају стања.
Шредингерова мачка Експеримент је у народној култури дошао у контакт са скоро па сваком сфером живота:
Шредингерова мачка Ервин Шредингер је свој мисаони експеримент првобитно замислио као дискусију у вези "ЕПР чланка", који је име добио градећи акроним од имена својих аутора: Ајнштајна, Подолског и Розена, 1935. године. "ЕПР чланак" је истакао чудну природу квантних суперпозиција, у којима квантни систем као што је атом или фотон може постојати као комбинација више стања од којих свако одговара различитом могућем исходу. Преовлађујућа теорија, под именом копенхагенска интерпретација, каже да квантни систем остаје у овој позицији све док не дође у интеракцију са спољашњим светом, или буде посматран од стране истог, при чему се суперпозиција „урушава” у једно од могућих одређених стања. "ЕПР експеримент" је показао да би се систем са више честица раздвојених огромним удаљеностима могао наћи у таквој суперпозицији. Шредингер и Ајнштајн су разменили писма о Ајнштајновом "ЕПР чланку", у оквиру којег је он истакао да ће стање „нестабилног” бурета барута, након извесног времена, попримити суперпозицију „и експлодираног и неексплодираног стања”.
Шредингерова мачка Како би проблем боље предочио, Шредингер је описао како би се могло — у принципу — створити стање суперпозиције у систему великих размера чинећи га зависним о честици која је била у суперпозицији. Он је предложио сценарио са мачком стављеном у затворену кутију, при чему би живот или смрт мачке зависили о стању радиоактивног атома, тј. да ли се распао и емитовао радијацију или не. Према Шредингеру, копенхагенска интерпретација имплицира да „мачка остаје и жива и мртва” све док се кутија не отвори. Шредингер није имао намеру да то да мачка може бити „и жива и мртва” буде схваћено као озбиљна могућност; напротив, намера му је била да илуструје апсурдност постојећег гледишта на квантну механику. Какогод, од Шредингерова времена па до дан-данас развиле су се и унапредиле многе друге интерпретације "математике" квантне механике од стране физичара, од којих неки суперпозицију „и живе и мртве” мачке виде као прилично могућу. С намером да само постане критика на копенхагенску интерпретацију (преовлађујуће православље 1935. године), "Шредингерова мачка" ће остати мисаони експеримент који представља камен-темељац модерних интерпретација квантне механике. Физичари често користе начине на које се "Шредингерова мачка" тумачи као начине за илустровање и поређење одређених одлика и својстава, од. јачина и слабости поједине интерпретације.
Шредингерова мачка Какогод, мејнстрим поглед (који не прихваћа неопходно одобравање вишесветовне интерпретације) је такав да тврди да је декохеренција механизам који забрањује сличне истовремене перцепције.
Шредингерова мачка Склопна интерпретација или статистичка интерпретација квантне механике наводи да суперпозиције нису ништа друго већ подсклопови већег статистичког склопа. "Вектор стања" се не би примењивао на појединачне експерименте са мачком, него на статистику више слично припремљених експеримената. Заговорници ове интерпретације кажу да ово чини "Шредингерову мачку" „тривијалном материјом”, или „непотребним проблемом”.
Шредингерова мачка Ова интерпретација је послужила да се одбаци идеја да један физички систем у квантној механици има математичку дескрипцију која му одговара у било ком смислу.
Шредингерова мачка Релацијска интерпретација не прави темељну разлику између људског експериментатора, мачке и апаратуре, или између живог и неживог система; сви су они ситеми који подлежу истим правилима еволуције таласне функције, те би се сви могли сврстати у „посматраче”. Тако релацијска интерпретација допушта различитим посматрачима да дају различите резоне исте серије догађаја, зависно о информацијама о систему са којима располажу. Мачка се може сматрати „посматрачем апаратуре”, док се посматрач може сматрати другим посматрачем система у кутији ("мачка + апаратура"). Пре отварања кутије, мачка, по својој природи може бити жива и мртва, те имати информације о стању апаратуре (атом је или доживео распад или није доживео распад); с друге стране, посматрач нема информације о стању садржаја из кутије. На овај начин два посматрача истовремено имају различите резоне ситуације: за мачку се чини да се таласна функција апаратуре „урушила”, а за посматрача се чини да се садржај из кутије налази у суперпозицији. Све док се кутија не отвори и док оба посматрача не добију исте информације о ономе шта се десило, за оба стања система се чини да се заиста „урушавају” у исти недвосмислен резултат: мачка је "или" жива "или" мртва.
Шредингерова мачка У другом проширењу експеримента истакнути физичари су отишли толико далеко да су 1998. године тврдели и предлагали астрономима разматрање претпоставке да посматрање тамне материје у свемиру може „смањити њен "животни век"” кроз псеудо-експеримент "Шредингерове мачке", иако је ово контроверзан поглед на целу проблематичност ситуације.
Шредингерова мачка Шредингерова мачка је мисаони експеримент, уобичајено описан као парадокс, који је осмислио аустријски физичар Ервин Шредингер 1935. године. Експеримент указује на оно што је он сматрао проблемом копенхагенске интерпретације квантне механике, примењене на свакодневне објекте, који резултује сукобом са здравим разумом. У овом експерименту се представља да мачка може бити и жива и мртва, у зависности од претходних насумичних догађаја. Иако је првобитни „експеримент” био имагинаран, слични принципи су били истраживани и коришћени у практичној примени. "Мачкин парадокс" је такође често био предмет теоријских расправа и интерпретација квантне механике. Развијајући овај експеримент, Шредингер је сковао термин "уплитање" ().