својему - Synonyms of својему | Antonyms of својему | Definition of својему | Example of својему | Word Synonyms API

Article	Example
Стварање Адама	Да је Микеланђело намеравао да се држи приче из Прве књиге Мојсијеве (1:27 - ""И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га."") види се по физичкој сличности Бога и Адама; готово да се Божији лик на човека преноси као отисак. Мишићава, крепка тела одликују истовремено снага и отменост.
Лилит	У Средњем веку се појављује идеја о Лилит као првој Адамовој жени. У мидрашу Алфабет Бен Сира (око 10. века) она је Адамова прва жена у рају, која је створена од прашине да би њему била равна. У Књизи о Постању 1:27 пише: „И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их“ (пре описа стварања Еве од Адамовог ребра у 2:22) Одавде неки изводе закључак да је Лилит створена у истом тренутку кад и Адам.
Стигма (рана)	Стигме су трагови, ране или болне сензације на местима на телу где су Исусу Христу нанете ране током распећа (шаке, стопала, бок). Термин води порекло од реченице с краја Посланице светог Павла Галатима у којој каже: „Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим.“ (-{Gal 6,17}-). Стигмата је облик множине грчке речи „стигма“, која се употребљавала још пре хришћанства, а означавала је жиг који се усијаним гвожђем утискивао на руци или глави заробљеника или роба. Особа која има стигме назива се стигматичар. Ране се појављују саме од себе, то јест не претходи им никаква конкретна повреда.
Јеванђеље по Матеју	Матејево јеванђеље не говори ништа о својему писцу. Најстарија црквена предања (Папија, бискупа из Хиераполиса у првој половини II века) приписују јеванђеље апостолу Матеју Левију. Многи црквени оци (Ориген, Јероним, Епифаније) иду у истом правцу. Неки су писци хтели пронаћи доказе како би се апостолу могао приписати првобитни, арамејски или хебрејски облик из којег је настао, грчки Матеј. Стога, не знајући тачно име писца, ваља се задовољити са неколико црта које се налазе у самом Јеванђељу: писац се разуме у свој посао, врстан је познавалац Писма и јеврејских предања, познаје и поштује верске вође свог народа, али им се сирово обраћа, разумије се у Исусово умеће поучавања и у његов начин уразумљивања својих слушатеља те увек наглашава практичне последице његова учења.
Црква брвнара у Даросави	Од старих икона ту је пре свега престона икона Богородице са текстом: „Сиу икону откупи Павле Радоичић села Орашца, спомен себи и супруги Стани, унуку Миловану и Милову (?) 1833.“ Затим престона икона Христа са текстом: „Сиу икону откупи Јеренија Арсенијевић села Прогореоца за спомен себи и роду својем и у собсих брату Петру 1833. марта 9.“ Код царских двери, на икони Арханђела је текст: „Сеи двери откупи благословен раб Марко и Дмитар син његов из Даросаве, Савић, себи за спомен вјечни сину својему Милошу, Ђорђу и Николи и синовцу Петронију, супруги Саји, кћи Неди и Тоди и сестри Јелици месеца фебруара 7. и у сопшик матери Стани браћи Димитрију и Сави, ћери Перуници 1833.“ На северним дверима испод представе Св. Николе налази се текст: „Сиу икону откупи благословен ктитор ... села ... себи и роду својем за вечни спомен 1841. љета.“ Поред њих, у храму се још налазе и икона Св. Петра и Павла, икона Арханђела Михаила, крст са Богородицом и Јованом, икона троице апостола, икона Благовести, икона Петра и Павла, икона Св. Тројице, икона Св. Ђорђа и Распећа.