Top 10 similar words or synonyms for прецењивали

цезарови    0.598083

финансиране    0.588944

проруских    0.585992

bašaidu    0.580811

надмоћних    0.580563

деморализације    0.566561

паннационални    0.560349

карелаца    0.559758

сломиле    0.558520

претрпјеле    0.558098

Top 30 analogous words or synonyms for прецењивали

Article Example
Стефан фон Миленковић Од 1865, када је изашла прва, па до 1912, када је изашла последња збирка Миловљевих песама, дакле у току близу педесет година његовог књижевног рада, појавио се цео низ Миловљевих збирки иесама, новела, драма, и један роман. Али, и са стране оних који су га прецењивали и са стране оних који су га потцењивали — Милову је поклањана пажња углавном као лиричару. Умро је на прагу своје осамдесете године, 1915, у Медлингу крај Беча, у својој кући, на којој је одмах затим откривена спомен-плоча c натписом:
Акција Т4 Почетком октобра, све болнице, старачки домови и санаторијуми су морали да пријаве све пацијенте који су били институционализовани пет или више године, који су примљени као "криминално луди", који су били "неаријевске расе", или којима је дијагностификовано неко од стања са одређене листе. Међу овим стањима су били схизофренија, епилепсија, Хантингтонова болест, узнапредовали сифилис, сенилна деменција, парализа, енцефалитис и "уопштено терминална неуролошка стања". Многи лекари и управници су претпоставили да је сврха ових извештаја да се одреде штићеници који су били у стању за регрутовање за "радну службу". Стога су они често прецењивали степен обољења својих пацијената како би их заштитили од присилног рада - што је имало фаталне последице. Када су неке институције, често у католичким областима, одбиле да сарађују, тимови Т4 лекара (или у неким случајевима нацистичких студената медицине) су посећивале те институције и сачињавале своје листе, понекад врло непажљиво или идеолошки мотивисано. Сви пацијенти Јевреји су одведени из институција и убијени током 1940.
Битка код Гринвалда Тешко је проценити тачан број војске са обе стране. Постоје само два поуздана извора која описују битку у потпуности. Најбоље очуван и најкомплетнији извор оставио је Јоанес Лонгинус (лат. Ioannes Longinus), али се у њему не помињу тачне бројке. Други је непотпун и сачуван само у фрагментима неког другог документа из XVI века. Убрзо након битке, децембра 1410. г., нови Велики Мајстор Тевтонског реда, Хајнрих фон Плауен (нем. Heinrich von Plauen), послао је писма владарима западно-европских држава, у којима је битку описао као „"поход против злих пагана"“. Ово гледиште су делили и многи други хроничари. Пошто је исход битке био продужење, модерним језиком речено, пропагандних кампања обе стране, многи страни аутори су често прецењивали пољско – литваснке снаге у покушају да објасне драматични резултат.
Живојин Мишић Победа у Церској бици подигла је углед српске војске у очима пријатеља и непријатеља. Због тога су нарочито пријатељи, прецењивали њене могућности и захтевали од српске Врховне команде да одмах предузме офанзиву против Аустро-Угарске. Руси су у томе били посебно упорни, јер су желели да Срби спрече да се део аустроугарских снага пребаци са Балкана у Галицију. Из солидарности са савезничким армијама, српска Врховна команда је наредила 6. децембра, да Прва армија форсира Саву и пређе у Срем, а Ужичка војска и црногорски Санџачки одред да предузму операције у источној Босни, да на свом фронту вежу што јаче снаге непријатеља. Друга и Трећа армија задржане су у одбрани на Дрини од њеног ушћа до Љубовије. Предвиђајући да ће аустроугарска војска обновити напад, чиме би поправила психолошки шок од пораза у Церској бици, Врховна команда није очекивала да ће у новој офанзиви бити ангажоване још крупније снаге него у претходној кампањи. У недостатку својих извора информација, због потпуног побачаја сопствене обавештајне службе, Врховна команда се ослонила на обавештења из страних извора. Тако је на основу нетачних обавештајних података италијанске војске, примљених преко руске војске, српска Врховна команда поверовала да је дошло до повлачења целокупне аустроугарске Шесте армије и њеног упућивања на Источни фронт, што се испоставило као нетачно, јер је управо та армија била остављена на положајима горње и средње Дрине, ојачана једним и по корпусом Друге армије и да се спремала да предузме нову офанзиву против Србије, о чему српска обавештајна служба није никакве податке.
Техеран Сафавидски интерес за унапређење Техерана данас се тумачи двема чињеницама. Прва гласи да је Сајед Хамза, један од сафавидских предака, покопан у оближњем Рају покрај маузолеја Абдул Азим-шаха. Према другој, сам Техеран имао је дугу шијитску традицију што најбоље потврђују бројни верски споменици шијитског карактера. Ови фактори сентименталне су природе и вероватно су имали одређену али не и пресудну улогу, јер таква се приписује жестоким иранско-османлијским ратовима из тог времена што је свакако имплицирало подстицајем на што бољу заштиту фортификацијама. О овом сведочи и чињеница да су Сафавиди због изложености османлијским нападима престолницу прво преместили из Табриза у Казвин, а затим још југоисточније у Исфахан. Урбанистички развој у Техерану доводи се у везу с овим променама престоница јер је премашивао потребе становништва, па постоји врло велика могућност да је сам Техеран требао постати главним градом. У прилог томе, Xавиер де Планхол истиче несразмерност површине града и броја становника односно кућанстава: градске зидине протезале су се око осам километара што подразумева површину од око 4,5 km², а број становника кретао се између 15 и 20 хиљада судећи према Хербертовим записима који спомињу 3000 кућа 1627. године. Захваљујући Тахмасповим фортификацијама, град је могао примити барем 100.000 људи па није било потребе за даљим урбанистичким ширењем све до 19. века када је Техеран досегнуо ту бројку. Европске путописе из Техерана, у којима се истиче величина града, модерни историчари тумаче управо овим несразмером урбано-популацијског односа и сматрају да су путописци као Пиетро Дела Вала прецењивали његову важност. Водећи ирански градови у то време били су Исфахан, Кашан и Табриз, док је Техеран сафавидској династији деценијама служио првенствено као војно утврђење. Сафавиди овде нису изградили велике џамије и друге престижне грађевине као у Исфахану, а у прилог томе иду и дела француског путописца Жан Шардена који Техеран крајем 17. века назива „маленим градићем”. Ипак, у граду је био изграђен велики чахарбаг (персијски врт), а у време владавине иранског шаха Сулејмана -{I}- Техеран је добио и царско повереништво (перс. -{"divān-ḵāna"}-) у којем су се 1720. године састали шах Султан Хусаин и османски велепосланик Ахмед -{III}-. Град је страдао 1720-их година приликом инвазије Хотакијске династије на западу Иранске висоравни.