Top 10 similar words or synonyms for послења

lirica    0.772806

избаченa    0.771598

babys    0.769377

svileuva    0.769267

цучимикадо    0.768685

nns    0.766433

girlz    0.765988

џунтоку    0.765529

virap    0.764263

hiperalgezija    0.763303

Top 30 analogous words or synonyms for послења

Article Example
Бакине смицалице Прва епизода друге сезоне је емитована 30.09.2015. годиене. У другој сезони је уводна шпица промењена. Прва епизода друге сезоне је приказана 30.09.2015. године, а послења епизода је приказана 15.07.2016. године, након чега је уследила дужа пауза.
Живојин Мишић Све болничаре је у бунилу, али ипак кол'ко тол'ко свестан, називао својом децом. Последњи дан његовог живота у четири сата ујутро наступила је послења буновна криза, тада је војвода у неколико махова изговорио:
Олга Минејева На Олимпијским играма у Минхену 1972. Малејева је учествовала у трци на 400 метара и у штафети 4 х 400 м. На 400 метара, није успела да се пласира у полуфинале, а са штафетом у сатсаву Љубов Рунцо, Наталија Колесникова, Надежда Читјакова била је послења у финалу.
Даглас DC-6 Југославија је за потреба Председника републике купила 1958. године два авиона Даглас -{DC-6B}-. То су била два послења авиона овог типа који су произведени и испоручени октобра 1958. године. Један од тих авиона је регистрован цивилном ознаком -{YU-AFB}- уступљен ЈАТ-у на коришћење стим када је потребно Председнику републике и Влади СФРЈ, авион лети за њихове потребе. Тако је већ од 14. до 19. новембра 1959. године Тито тим авионом путовао у посету Индији са мешовитом посадом (војна и јатова).
Битка код Лепанта Битка која је трајала пуних пет сати вођена је на северној граници залива Патрас у западној Грчкој, где су турске снаге, пловећи у правцу запада из своје поморске луке Лепанта, пресреле снаге Свете лиге, које су долазиле из правца Месине. Победа у овој бици је обезбедила привремену хришћанску контролу над медитераном, заштитила Рим од турског напада и зауставила даље напредовање Турака ка западној Европи. Ово је била послења велика битка у којој су се бориле лађе са веслима.
Руковети Својом формом ("Allegro-Adagio-Scherzo-Finale") ова руковет подсећа на осму руковет. Осећају јединства доприноси то што су прва и послења песма у Еф-дуру. Руковет почиње веселом песмом „"Писаше ме, Стано мори"“, где се смењују дијалошке фразе мушког и женског хора. Наредна мелодија, „"Црна горо"“, веома је сетног карактера. Трећа песма „"Ој, Ленко, Ленко"“ истиче се ритмичношћу у петчетвртинском такту. После кратког понављања претходне музичке теме, руковет се завршава блиставим колом „"Калугере, црна душо"“.
Живојин Мишић На Петровдан, 12. јуна 1920. године, регент Александар га је, после литургије у цркви св. Петра у Топчидеру, са одредом војске посетио у Санаторијуму и том приликом одржао говор у коме је оболелом бојном војводи, овог пута бираним речима одао највеће признање за предану службу отаџбини, за велике војне заслуге, посебно за колосално командовање трупама у пробоју Солунског фронта, у току солунске офанзиве и ослобађању отаџбине 1918. године. Потом је мешовити одред војника пред Санаторијумом одржао дефиле у част војводе Мишића. Након ове почасти, наредних дана почеле су тегобе, које су озбиљно нарушиле војводино здравље. Послења три дана пред своју смрт, добио је високу температуру, која му је проузроковала отоке на жлездама. Иако се током дугог боловања стоички држао, 19. јануара су наступиле огромне компликације. Потпуно изнурен, са ослабљеним радом срца и плућним ендемом, лекари, покушавајући да му спасу живот, су се у једном тренутку одлучили да му убризгају камфор у крвоток. Иако бунован, али при свести, када је видео шта се дешава са њим узвикнуо је:
Класицизам (музика) Када су Моцарт и Хајдн почели компоновати, симфоније су се изводиле као поједниачни ставови - испред, иза или између осталих дела - и већина њих је трајала само 10 или 12 минута; инструменталне групе су имале различите стилове свирања а континуо је био централни дио музичког стварања. У овом периоду социјални свет музике се драматично променио. Међународне публикације и турнеје су експлозивно порасле и настала су концертна друштва. Нотни запис је постао детаљнији и описнији, а шематски радови су поједоностављени (но ипак разноврснији у самој њиховој разради). 1790. године непосредно прије Моцартове смрти, док се његова репутација рапидно ширила - Хајдн се спрема за серију успеха, где су најзнчајнији његови касни ораторијуми и Лондонске симфоније. Композитори из Париза, Рима и читаве Немачке се окрећу ка њима и њиховим (Моцартовим и Хајдновим) идејама о музичкој форми. 1791. година је послења година Моцартовог живота и један сјајан период његове продуктивности. Искомпоновао је много тога, укључујући нека од његових најпознатијих и најцењенијих радова: опера "Чаробна фрула"; клавирски концерт у Б-дуру К. 595 (Моцартов последњи клавирски концерт); концерт за кларинет у А-дуру К. 622; последњи у његовој сјајној серији гудачких квартета - квартет у Ес-дуру; мотет "Аве верум корпус" (истинско тело) К. 618; и славни незавршени реквијем К. 626 у д- молу Публика је била одушевљена његовом Чаробном фрулом коју је извео неколико пута од њене премијере до своје смрти, а "Мала масонска кантата" К. 623 је премијерно изведена 15. новембра 1791. године. Моцарт се разболео 6. семптембра 1791. године. Због болести, бива везан за кревет, али је психички био окуиран задатком да заврши свој Реквијем у д-молу. Нажалост, до своје смрти успио је завршити само уводни став (Реквијем аетернам) у свим оркетарским и вокалним деловима. Моцарт је преминуо у свом дому 05. децембра 1791. године, 1 час после поноћи, у тридесет петој години живота. Доба после његове смрти бележи нова генерација композитора рођена око 1770. године. Иако су одрасли уз ранији стил класицизма, упознати су са Хајдновим и Моцартовим радом, и њиховим нагонима ка већој експресивности. 1788. године Луиђи Черубини одлази у Париз и 1791. године компонује "Лодоиску", оперу која га диже у славу. Стил ове опере је чиста и очигледна рефлексија утицаја одраслог Хајдна и Моцарта, где инструментализација поседује такву тежину , каква још није виђена у великој опери. Његов савременик Етиен Николас Мехул је проширио инструменталне ефекте својом опером 1790. године "Euphrosine et Coradin" коју прати низ успеха. Најсудбоноснији од нове генерације био је Лудвиг ван Бетовен који је покренуо свој многобројни опус 1794. године са 3 клавирска трија. Заједно са Јохан Непомук Хумелом и Франц Шубертом (који је такође стварао на граници романтизма и класицизма), сматрали су се авангардом композитора са широком променом у стилу и центру музике класицизма. Они су проучавали међусобна дела, међусобно су копирали музичке гестикулације, и понекад су се на тренутке понашали као свадљиви супарници. Кључна разлика овог од предходних таласа видљива је у силазној смени мелодија, продуженом трајању ставова, прихватање Хајдна и Моцарта као парадигматике - идеалних стандарда; веће и интензивније кориштење потенцијала клавијатуре, смене са вокалних на пијанистичке делове, растућа примена мола и модалне двосмислености, и повећана битност различитих успутних фигура које доприносе текстури као елементу музике. Укратко, касни класицизам је тежио ка намерно комплекснијој музици. Директан утицај барока бледи, па је басо континуо све ређи као средство повезивања композиције у извођењу. Снага ових промена постала је евидентна у Бетовеновој 3. симфонији у Ес-дуру, под називом Ероика. Агресивна примена сваке од карактеристика класичног стила: дужине, амбициозности и хармонске искористивости, одвајају ову симфонију од осталих савременика