Top 10 similar words or synonyms for пекмеза

пашканат    0.887032

кремова    0.870446

меласе    0.866462

одољен    0.866137

угљенисање    0.860924

ononis    0.858462

гранулисани    0.857299

плексиглас    0.856184

пржење    0.853198

компота    0.853019

Top 30 analogous words or synonyms for пекмеза

Article Example
Крушка Од крушака се прави и врло квалитетна ракија - крушка (крушковача), а најпознатија крушкова ракија је од сорте виљамовке. Осим за ракију, крушке се користе и за припрему компота, џемова, пекмеза, слатка, као и додатак за разне воћне колаче и торте.
Палоци Главни извор прихода им је било прављење меда (пчеларство), ракије ("мађ": "pálinka") и пекмеза. Од стоке су имали полудивље животиње, које су држали на слободној испаши и чак су и у првој половини 20. века користили волове за вучу и обраду земљишта.
Крагујевац У Крагујевцу је у овом периоду постојале и Прва југословенска овлашћена фабрика за производњу поврћа, воћа и меса, фабрику пекмеза, буради и бомбона Светозара Стефановића, фабрика коже, Прва крагујевачка фабрика кеса Милана Голубовића основана 1923, фабрика леда и сода–воде Секуле Кнежевића (1930), фабрика леда Косте Мишића (1934), Механичка ткачница Душана М. Стојановића (1936) и др.
Шљивовачки сајам домаће ракије Манифестација почиње потпаљивањем казана за печење ракије уз шљивовачку здравицу, а затим се отвора изложба здраве хране, производа сеоских мајстора и рукотворина сеоских домаћица. За најбоље примерке ракија додељују се награде, а предвиђена су и такмичења златиборских здравичара и чауша у говорним вештинама, домаћица у печењу најбоље пите савијаче, изложба златиборских пчелара и воћних производа, као што су слатко, суве шљиве и сушени производи од пекмеза.
Бачевци (Ваљево) Већи део становништва овог села се бави воћарством, јер је терен погоднији за узгој воћа, него за поврће и житарице. Овај крај је познат по шљивама и јабукама, а нарочито по малинама и купинама. Јагоде и друго воће се такође гаје, али у мањим количинама, углавном за личне потребе. Воће се најчешће продаје свеже на велико или се прерађује и продаје у виду сока, ракије, пекмеза или се пак суши.
Шарани (Горњи Милановац) Воће се у овим крајевима гајило од давнина, а значајнију улогу у привреди села почело је да заузима у другој половини 19. века када се почело са извозом сувих шљива, ракије и пекмеза. Сорте маџарка и ранка су се овде гајиле од давнина; од њих се добија најквалитетнија ракија. Због позамашне производње турске власти су, поред бројних намета, увели и „порез на бурад”. Шарани су 1525. године платили 35 акчи на име овог пореза. Након Другог српског устанка у селу су изграђене бројне сушаре за сушење шљиве. Пред тога, многа домаћинства набавила су и казан за печење ракије — лампек. У Шаранима је 1833. било 30 домаћинстава, од којих је шест имало лампек.
Омладинске радне акције Највећом радном акцијом омладине у току НОБ-а сматра се „Жетва у Саничкој долини“ у којој је, током јула и августа 1942. године, учествовало преко 7.000 младића и девојака. Резултати ове акције су били велики: сабрано је 270 вагона пшенице, јечма, зоби и кукуруза, осушена су 3 вагона шљива и јабука, извађено је и утрапљено 17 вагона кромпира, направљено је 4 вагона пекмеза од шљива, сабрано је 5 вагона пасуља, у партизанске болнице је дневно отпремано по 3.000 килограма воћа и поврћа, подељено је око 150 вагона разне хране, жита, воћа и поврћа, а у резерву је стављено 750 вагона разне хране. Као посебан подвиг ове акције сматра се жетва 800 жетелаца, која је обављена 27. августа 1942. године испред самих усташких бункера. Омладина је тада у потпуности испунила завет — „Ни зрно жита окупатору“.