Top 10 similar words or synonyms for измолила

митричевић    0.832924

хермине    0.816799

фахрије    0.810983

марковна    0.809581

vinkelman    0.808809

џамбас    0.807014

агелаја    0.806351

поликсо    0.804338

чагла    0.803205

ифида    0.802992

Top 30 analogous words or synonyms for измолила

Article Example
Магнус Ерлендсон, гроф од Оркнија Магнус је првобитно био сахрањен на месту погубљења, где је, према традицији, околни камењар озеленео што се сматрало за право чудо. Касније је Магнусова мајка Тора касније измолила од Хакона дозволу да га сахрани у цркви у Бирсију.
Аурора (богиња) Често је приказивана у поезији са својим љубавником, Титоном. Титон је био тројански принц, кога је Аурора из силине своје љубави преточила у божанство; наиме, она је желела да плам њихове љубави никада не згасне, те је Јупитера замолила да Титона претвори у божанство. Своме мужу је измолила вечан живот, али није и вечну младост, те је он кроз вечност остао заувек стар.
Македонска династија Прилично је позната из књижевности, у којој је више пута обрађивана, даља судбина Владимирова. Кћи Самуилова, Косара (у грчким изворима звана Теодора), заљубила се у младог сужња Владимира и измолила је у оца његову руку. Самуило имао је у својој политици и ширих потеза. Он није ишао само за тим, да, приграбивши земље, поступа са освојеним областима као са сурово покореним подручјем, него је желео да нове поданике на неки срдачнији начин веже за себе и своју државу. Он је, мудро, вратио Владимиру Зету, да у њој и даље влада, али одсада као његов човек, зет и вазал. Исто је тако вратио одузету требињску област и Владимирову стрицу Драгомиру. После овог везе између Маћедоније и северних српских области постале су тешње и срдачније. Српска црква дошла је под власт охридске патријаршије. То је појачало утицај православља и нарочито утицај и ширење маћедонске словенске књижевности међу Србима.
Видин По академику Стојану Новаковићу, Видин је са градовима (који са сада у Бугарској) Трн(ово), Ђустендил, Радомир, Брезник и Цариброд спадао у "српска места". У свом чланку "Град Вишеслав и Видинска област" (1883) он пише: "у видинској-српској области владао је видински кнез Шишман". Српски краљ Милутин је у своје време, 1292. и 1296. године освајао утврђени град Видин, из руку бугарског кнеза Шишмана. Када је кнез Лазар 1389. године спремао војску за косовски бој, послао је петнаест писама позива "главним јунацима", од којих је једно ишло "У Видин, старцу Владиславу". Јован Страцимир је освојио Видин 1397-1398. године. Мошти православне светитељке Св. Петке су после пада бугарске престонице Трнова, пренете у Видин, одакле их је убрзо књегиња Милица измолила од зета султана Бајазита, и пренела у Београд. После обнове српске Пећке патријаршије (у време Мехмед паше Соколовића) Видин са околином је још двеста година био као гранична епархијска област под њеном јурисдикцијом. Сима Милутиновић Сарајлија књижевник, за време боравка у Видину 1816. године написао је једно своје дело, које је посветио српској сликарки Катарини Ивановић. Видин је био важно турско стратешко место са утврђењем, ту се добро трговало на Дунаву, где је било пристаниште. Ту је пролазио важан трговачки друм, а касније и жељезница. Видин је био и важно уточиште избеглицама и емигрантима из Србије. Ту су уточиште налазили богати Турци за време српских устанака, а потом многих српски политичари од Вучић-Перишића, Симића, Гарашанина до Николе Пашића.
Поликсена Касније предање је говорило о љубави између Поликсене и Ахила. Ахил ју је први пут видео недалеко од Троје када је у заседи чекао њеног брата Троила или приликом церемоније коју је Хекаба обављала са својим кћеркама, Касандром и Поликсеном, које су иначе биле свештенице Минерве и Аполона. Још тада је Ахил послао Аутомедона Хектору са питањем како би могао да оствари брак са Поликсеном. Добио је одговор да мора да напусти своје савезнике и пређе на другу страну. Он би то и учинио, али је додатни услов био да ако не успе да пребегне из логора, мора да убије свог рођака Ајанта и Плистенове синове, што га је одвратило. Међутим, према неким наводима, Ахил касније није одустао од борбе због спора са Агамемноном око Брисеиде, већ како би показао добру вољу према Пријаму, Поликсенином оцу. Последњих дана рата, Поликсена је дошла Ахилу, како би са Пријамом и Андромахом, измолила мртво тело свог брата Хектора. Пријам му је при томе понудио благо, а Поликсена да постане његова робиња. Ахил је био толико очаран њоме, да је желео да јој да део блага, па чак због ње да пређе на страну Тројанаца. У тајној преписци са Хекабом, обавезао се да ће, ако добије руку њене кћерке, напустити бојно поље и наговорити остале јунаке да учине то исто. Венчање је требало да се обави у храму Тимбрејског Аполона, али када је Ахил пристигао, Парис га је устрелио. Када је то сазнала, Поликсена је отрчала у грчки логор и бацила се на Ахилов мач.