Top 10 similar words or synonyms for грујовића

комиссии    0.668372

панту    0.665721

ивачковића    0.665698

председателя    0.662825

марковићевог    0.649565

митје    0.637140

государственной    0.636396

најдановића    0.634934

церовића    0.634588

заместитель    0.632063

Top 30 analogous words or synonyms for грујовића

Article Example
Иван Југовић Иван Југовић (или Јован Савић, Сомбор 1772 — 1813.) је био професор Велике школе у Београду и секретар Правитељствујушчег совјета после смрти Божидара Грујовића. Био је припадник аустрофилске струје међу устаницима.
Радош Љушић 566. Нисам скривао Божидара Грујовића од шире јавности // Политика (12. фебруар 2011). Наслов је редакцијски, наслов аутора је Ко фалсификује повесницу?. Одговор на текст Драгана Стојковића, Кад је о демократији реч, нема дискусије // Политика (5. фебрауар 2011). Видети и текст Радомира Поповић, Ко каже да је Вучић био демократа. Наставак: Сузана Рајић, Увредљиво фаворизовање нихилистичких образаца 'нове историје'; Љубиша Рајић, Свако време захтева своје тумачење; Драган Стојковић, Какав темељ за добру државу // Политика (19. фебрауар 2011).
Манастир Јања Обнова манастира Јања почиње 02. октобра 2008. године, Светом архијерејском литургијом, коју је служио Епископ милешевски Господин Филарет са свештенством и монаштвом Епархије милешевске. На Богојављење 2011. године, подигнути су и освештани крстови манастирског храма, након чега се започело са извођењем завршних радова на фасади храма и уређењу ентеријера. Иконостас и полијелеј је осликао иконописац и фрескописац Господин Иван Ковалчик Милешевац из Новог Сада. Залагањем игуманије Јустине (Петковић), уз материјалну помоћ Господина Небојше Грујовића предузетника из села Рутоши, и новчаним прилозима верујућег народа Сеништа, Рутоша и Радоиње, урађен је највећи део радова на манастирској цркви.
Правитељствујушчи совјет сербски Начални правитељствујушчи совјет народни, по нацрту Грујовића, састојао се од 12 изабраних представника 12 нахија. Имао је свог председника који се бирао сваког месеца међу 12 представника. Предвиђено је било 6 попечитеља (министара) који су се исто као и председник бирали између чланова: за војску, финансије, правду, просвету и цркву, иностране и унутрашње послове, те и један секретар. Попечитељи су уведени тек 1811. Прво седиште је било у манастиру Вољавчи испод планине Рудник, а после кратког времена у манастиру Боговађи. У то време по нахијама се организују магистрати (судови) да суде и свршавају нахијске послове. За боравка у Боговађи створен је и сопствени печат: грб Србије, крст са 4 оцила и грб древне Трибалије (један од старих назива за Србију), под круном вепрова глава са стрелом забоденом у чело. Између ова два грба налази се крин, испод грбова година 1804, а около натпис: Правитељствујушчи совјет сербски ().
Иван Југовић Основну школу (Норму Аврама Мразовића) и Граматикалну школу завршио је у родном граду (неки биографи претпостављају и учитељски течај у Мразовићевој „Норми"), а шестогодишњу гимназију у Сегедину, након чега је студирао права у Пешти. По завршетку правних студија, са добром препоруком декана пештанског Правног факултета Емерика Келемана (1797) за митрополита Стефана Стратимировића, Јован Савић је 1. фебруара 1798. године примљен за професора припремног разреда Гимназије у Карловцима, а већ наредне школске 1799/1800. године постављен је за професора првог граматикалног разреда. Професуру је напустио 1. марта 1802. године и прешао је у Вршац, за секретара владике Јосифа Јовановића Шакабенте. У то време био је у сукобу са митрополитом Стратимировићем, па је 1805. године остао и без положаја у Вршцу. У јесен исте године прешао је у устаничку Србију, у Смедерево, где је, под псеудонимом Иван Југовић, убрзо постао писар у Правитељствујушчем совјету. Почетком 1807. године, након смрти Божидара Грујовића, првог секретара Совјета, Југовић је постављен на његово место. Почетком септембра исте године упућен је у дипломатску мисију у штаб руске војске у Букурешту, како би се примирје између Руса и Турака проширило и на Србију. На основу интрига руског изасланика у Србији Константина Родофиникина, Југовић је крајем 1807. године отпуштен из службе у Совјету. Оставши без посла, Иван Југовић је решио да по узору на Мађарску краљевску академију оснује у Београду школу у којој ће бити учене више науке и у којој ће бити школовани будући народни поглавари и управитељи Србије. Велика школа је, залагањем Југовића, свечано отворена 31. августа (12. септембра по новом календару) 1808. године. За њеног првог управитеља именован је Доситеј Обрадовић, а Југовић је током првог полугодишта био њен једини професор. Крајем 1808. године. Иван Југовић је политички рехабилитован и налазио се на челу дипломатске мисије која је више месеци боравила у Јашију, у штабу руске војске, на преговорима са фелдмаршалом кнезом Александром Прозоровским о будућем статусу Србије. На повратку из ове мисије, Југовић је био именован за председника београдског Магистрата, а у марту 1810. године налазио се у дипломатској мисији као Карађорђев изасланик код аустријског цара Франца I у Бечу. Почетком 1811. године поново је именован за првог секретара Правитељствујушчег совјета. Када је у марту 1811. године умро Доситеј Обрадовић, на његово место попечитеља просвештенија (министра просвете у устаничкој српској влади) именован је Иван Југовић. У сукобу русофилске и аустрофилске струје (којој је припадао Југовић) у српском политичком врху, Иван Југовић је, са Миљком Радоњићем и Михаилом Грујовићем, крајем 1812. године истеран из Совјета. Београд је напустио почетком марта 1813. године, а последње месеце живота провео је између Бачке Паланке, Темишвара, Беча и Великог Бечкерека (данас Зрењанин), где је и умро 7/19. новембра 1813. године. Сахрањен је у порти бечкеречке Светоуспенске цркве.