Top 10 similar words or synonyms for безводан

гранат    0.760862

вратаре    0.735034

aconitifolium    0.729030

таласаст    0.725654

миришљави    0.723247

нераскидив    0.721303

амфотеран    0.721268

флористички    0.719954

erigeron    0.718629

жућкаст    0.717861

Top 30 analogous words or synonyms for безводан

Article Example
Чемерница (планина у РС) Чемерницу одликује крашки терен са доломитским и кречњачким стијенама и велико богатство живог свијета. У сјеверном и средњем дијелу налази се неколико извора: "Видово врело", "Вучја локва" и "Нова вода". Јужни дио је углавном безводан. Чемерница је претежно обрасла бјелогоричном шумом (граб, јасен, буква и др). Сјевероисточне стране покривене су пашњацима, који се љети користе за испашу стоке.
Сочице (Рогатица) Терен у Сочицама је углавном, нераван, кршевит и безводан са пуно брда и вртача. Посебно је кршевит изнад села гдје је државно земљиште, док су имања која се обрађују прилично добро очишћена од камена, који је понегдје уредно сложен на гомиле, или је од њега направљен дебели зид, негдје и по 1,20 м (увис и уширину), а којима је ограничено неко имање. Шуме су углавном бјелогоричне ( храст, буква, граб, јасен, клијен, дријањак, лијеска, брекиња и сл.), мада има доста и смреке, те нешто бора у "Јазбинама" и на "Дражићу", који су пошумљени шездесетих година прошлога вијека.
Сирћетна киселина Сирћетна киселина је тривијални назив који је у најширој употреби и присутан је посебно у литератури која није директно везана за органску хемију. Ацетатна киселина је назив који признат од -{IUPAC}- који је такође доста коришћен нарочито због директне асоцијације са солима ове киселине - ацетатима. Потиче од латинске речи "-{acetum}-" за сирће. Системско име је етанска киселина али се овај назив изузетно ретко користи осим за објашњења номенклатуре и у називима деривата. Глацијална сирћетна киселина је такође тривијалан назив који се користи за безводан, кристални облик киселине који се јавља на температурима испод 16,5° -{C}-.
Абака-кан Пошто би се прошао Керман, и путовало још три дана, стизало се до обода пустиње која се простире на седам дана путовања, на крају којег се стиже у Кабис . Током прва три дана наилазило се на мало воде, а и то мало је било слано, зелено као трава и тако гадно да нико није могао да је користи за пиће . Ако би човек, ипак, узео макар кап, истог часа осетио би потребу за великом нуждом; а дејство је било исто као кад се поједе грумен соли добијен од овакве воде. Као последица овог, они који су се кретали пустињом морали су да понесу залихе воде са собом. Међутим, стока је, кад ожедни, била принуђена да пије оно што нађе, и одмах би добијала ретку столицу. Та област је била ненасељена. Предео је био безводан и пуст. Ту није било стоке, јер није имала од чега да живи.
Орјен Орјен је највиша субадриатичка планина динарског орогена. Са 1894 -{m}- Зубачки кабао је највиши од укупно 6 врхова изнад 1800 -{m}-. Као јако кршевита планина, Орјен је безводан, иако прима просјечно 4762 -{mm}- падавина годишње и спада у најкишовитије области у Европи. Орјен се састоји од неколико паралелних ланаца који се пружају од сјеверозапада према југоистоку. Између ланаца су дубоки долови као Реовачки до, Дубоки до, Добри до и Убаљски до. Они су глацијални долови, који поред дужина од неколико километара достижу значајне ширине од 2 -{km}-. Рељеф Орјена је изразито глациокарстног карактера, што је матични супстрат веома чистог кречњака, а глацијација је овде била изузетно снажна. Ледена капа је у вријеме глацијала достизала величину од 150 -{km²}-. Глечери су силазили са свих страна Орјена, а најзначајнији су били глечери према Рисну и Драгаљском пољу, док је један ледник сишао и у Добри до. Сјеверна страна Орјена се зове Бијела гора. Најизразитији је високопланински предио који је прекривен високим буково-јеловим шумама.
Горничевска битка Ситуација би постала врло озбиљна, уколико би Бугари успели да се пробију. Постојала је опасност да доведу у питање и опстанак целокупног Солунског фронта! Врховна команда најхитније упућује Вардарску дивизију и једну бригаду из Тимочке дивизије, као појачање, док Французи стављају на располагање тешку артиљерију. Сада је време играло највећу улогу ... Дунавска дивизија је добила наређење да се до пристизања појачања, положаји у ширем рејону села Горничева бране до последњег човека. Паклена врућина и безводан терен, стављали су на велика искушења војнике Дунавске дивизије. Њихови проређени редови на дугачком фронту, са крајњим напором одбијали су јурише бугарске пешадије, која је као река надирала са свих страна. Одолевајући жеђи, бугарским куршумима и гранатама, Дунавци су издржали пет дана и појачање од дивизије и по, које је упућено ка Острову и Горничеву, било је довољно да ситуацију преокрене у српску корист. Међутим, непријатељ није одустајао: поред појачања у пешадији, у нападима на браниоце учествовала је и немачка далекометна артиљерија, а њихови авиони су више пута, из бришућег лета, бомбардовали Острово и Вартокоп. Иницијатива је већ излазила из бугарских руку. Полажући много у овај напад, који је био први сукоб са „новом“ српском војском, трошили су енергију и претрпели људске жртве. Када им је постало јасно да српски фронт и поред више напада који су их коштали великих губитака, не може да се пробије, 28. августа 1916, обустављају офанзиву и прелазе у одбрану.