ариминија - Synonyms of ариминија | Antonyms of ариминија | Definition of ариминија | Example of ариминија | Word Synonyms API

Article	Example
Гај Фламиније	Изабран је 220. п. н. е. за цензора заједно са Луцијем Емилијем Папом. Започео је са интензивном градитељском активношћу. Изградио је Фламинијеву цесту ( Виа Фламинија ), која је водила од Рима, кроз Етрурију и Умбрију до Ариминија. Та цеста ће постати једна од главних саобраћајница у Италији. Изградио је и велики Циркус Фламинијус на Марсовим пољима. У Цисалпинској Галији је основао колоније у Кремони и Плацентији. Реорганизовао је центуријатску скупштину, да би гласови сиромашнијих имали већу тежину него што је до тада био случај.
Гај Фламиније	Након завршетка Првога пунскога рата Фламиније је као скоројевић постао вођа реформистичкога покрета и залагао се за реорганизацију власништва над државном земљом у Италији. Изабран је 232. п. н. е. за народнога трибуна. Тада се залагао да се сиромашним Римљанима подели земља, која је освојена од галског племена Сенона. Радило се о земљи у Пиценуму, који се налазио јужно од Ариминија. Сенат и патрицији су се супротстављали његовим намерама, па је он организовао плебисцит не консултујући Сенат, што је било противно обичајима. Патрицији су му претили да ће га прогласити државним непријатељем, да ће на њега подићи војску, али Фламиније се одржао захваљујући подршци народа.
Битка код Лилибеја	Римљани су том битком успели да спрече успостављање картагињанске базе на Сицилији. Убрзо после тога на Сицилију је стигао конзул Тиберије Семпроније Лонг са војском и флотом. Одатле је отпловио на Малту, коју је заузео и заробио 2.000 непријатељских војника. Заробио је и пунског команданта на Малти Хамилкара Гискона. После тога кренуо је да пресретне картагињански поморски контингент, који је нападао Вулканска острва. Мањи картагињански контингент нападао је римску територију око Виба у Брутију. Након римскога пораза у бици код Тицина Сенат је позвао Тиберија Семпронија да помогне Сципиону. Семпроније је оставио 50 бродова у Лилибају и 25 у Брутију, а војску је послао копном и морем до Ариминија.
Махарбал	Конзул Гнеј Сервилије Гемин је у време битке код Тразименскога језера био код Ариминија, на обали Јадранскога мора. На вести да се Ханибал налази у Етрурији и да се његова војска улогорила поред војска конзула Гаја Фламинија, Гемин је намеравао да се придружи Гају Фламинију. Пошто није могао да брзо дође, послао је напред пропретора Гаја Ценетенија са 4.000 коњаника. Ханибал је након победе код Тразименскога језера чуо да Римљанима долази појачање, па је онда послао Махарбала са стрелцима и са коњицом. Махарбал је у првом нападу побио пола римске коњице, а остатак снага се повлачио до једнога брда, где су се предали. После тога Махарбал је са нумиђанском коњицом пустошио Фалернску низију, па се надалеко раширила паника.
Битка код Лилибеја	Римска морнарица била је мобилизована 219. п. н. е. због Другога илирскога рата. Сакупили су 220 пентера. Публије Корнелије Сципион мобилизовао је 5 легија ( 8.600 римских и 15.600 савезничких војника ) и требало је да отплови за Иберију са 60 транспортних бродова. У то време галска племена Боји и Инсубри напали су римске колоније Плацентију и Кремону, па су колонисти побегли у Мутину. Гали су након тога опседали Мутину. Луције Манлије Вулсон је добио две римске и две савезничке легије и кренуо је из Ариминија према Цисалпинској Галији. Гали су му успут убили 1.200 војника у две заседе. Иако је успео да Мутину ослободи опсаде цела његова војска нашла се под лабавом опсадом Гала неколико километара од Мутине. Римски Сенат је због тога једну од Сципионових легија послао у помоћ Вулсону крај Мутине. Сципион је онда био присиљен да регрутује нову војску уместо оне послане у Цисалпинску Галију. Морао је да одложи пут у Иберију до септембра 218. п. н. е. Конзул Тиберије Семпроније Лонг добио је 8.600 римских и 17.800 савезничких војника са упутством да отплови у Африку уз пратњу 160 бојних бродова. Семпроније је најпре отпловио за Сицилију, где је требало да припреми инвазију Африке.