аралице - Synonyms of аралице | Antonyms of аралице | Definition of аралице | Example of аралице | Word Synonyms API

Article	Example
Јаков Седлар	Следећи значајнији Седларов филм "Четвероред", по роману Ивана Аралице о припадницима војске поражене НДХ које су убијали партизани био је најскупљи хрватски филм током 1990их.
Легат Миленка Шербана	Ову колекцију чини 18 дела пријатеља и савременика Миленка Шарбана. Од Шербанових многобројних пријатеља и савременика у њој се налазе дела Надежде Петровић, Зоре Петровић, Петра Лубарде, Мила Милуновића, Стојана Аралице, Марка Челебоновића, Милана Коњовића, Ивана Табаковића, Недељка Гвозденовића, Ивана Радовића, Пеђе Милосављевића, Миливоја Николајевића, Крста Хегедушића, Петра Добровића, Сретена Стојановића и Михаила Томића.
Стојан Аралица	Дописни члан САНУ постаје 14. 11.1965; редовни од 7. марта 1968. године. Био је члан ЈАЗУ (Југословенске Академије Знаности и Уметности) у Загребу, члан је УЛУС-а и уметничких група Облик, Дванаесторица и Шесторица. Самостално је излагао у Загребу, Осијеку, Карловцу, Београду, Сплиту, Стокхолму, Сомбору. У Оточцу је 1972. основао фонд Стоајна Аралице.
Кућа легата	У збирци од 18 сликарских и вајарских дела Шербанових пријатеља и савременика налазе се дела Надежде Петровић, Зоре Петровић, Петра Лубарде, Мила Милуновића, Стојана Аралице, Марка Челебоновића, Милана Коњовића, Ивана Табаковића, Недељка Гвозденовића, Ивана Радовића, Пеђе Милосављевића, Миливоја Николајевића, Крста Хегедушића, Петра Добровића, Сретена Стојановића и Михаила Томића. Овај својеврстан документ о токовима српске уметности и културе у међуратном и послератном раздобљу, свакако представља значајну студијску збирку.
Спомен-збирка Павла Бељанског	Павле Бељански је готово целог живота сакупљао уметничка дела. Непосредно после Првог светског рата почео је да прикупља уметничка дела иностраних мајстора, али је убрзо видео да је то позамашни захват који је напустио 1923. године. Тада се окренуо сакупљању дела српских уметника. Данас Колекција има 185 дела 37 аутора - слика, скулптура и таписерија са најзначајнијим делима од почетка 20. века до седме деценије. Највећи број је настао између два светска рата. Колекција хронолошки започиње делима прве генерације модерниста - Надежде Петровић, Милана Миловановића, Косте Миличевића, Малише Глишића, Љубомира Ивановића, наставља се делима најважнијих представника наше уметности између два светска рата - Саве Шумановића, Петра Добровића, Игњата Јоба, Ивана Радовића, Недељка Гвозденовића, Ивана Табаковића, Живојина Лукића, Сретена Стојановића, Риста Стијовића и др., као и радовима стваралаца друге половине XX века - Петра Лубарде, Јована Бијелића, Мила Милуновића, Марка Челебоновића, Пеђе Милосављевића, Милана Коњовића, Зоре Петровић, Љубице Сокић, Стојана Аралице, Небојше Митрића, Милице Зорић...